Drustvene mreze za chat

Dating > Drustvene mreze za chat

Click here: ※ Drustvene mreze za chat ※ ♥ Drustvene mreze za chat

Bahatost policije u centru Novog Sada. Veliki broj članova na Iskrici se skriva i vrlo je malo osoba koje zaista pokazuju svoje prave fotografije. Ukoliko je svrha vašeg LinkedIn profila da generiše lidove, uverite se u to da objavljujete dovoljno sadržaja kojim se to postiže.

Uposebljena komunikacija u virtuelnom okruzenju neophodna je za razumevanje digitalne kulture. Postoje mnogi virtuelni timovi u okviru drustvenih mreza koji I dan danas funkcionisu. U pocetku su ga koristili samo studenti Harvarda, da bi se kasnije prosirio na Bostonski univerzitet a danas i na ceo svet. Upamtite to da svaka društvena mreža ima jedinstvenu publiku i zato svaku treba tretirati drugačije. Promena koja se dogodila najviše je nalik Kopernikanskom obrtu, s tim što je u osnovi tog obrta je, čovek. Prednost je što je vrlo jednostavan za korištenje.

To su geografski razmestene skupine koje saradjuju putem telekomunikacionih i informacionih tehnologija. Sledeci dobru navigaciju sajta lako mozete promeniti izgled pozadine, dodati nove slike, omiljenu muziku... Razlog tome je što se ljudi još uvijek srame ovakvih mjesta.

Svako drugi u Srbiji koristi društvene mreže - Najveći servisi beleže stotine miliona mesečno aktivnih korisnika MAU.

Društvene mreže Drustvena mreza je drustvena stuktura sastavljena iz vise cvorova koju cine pojedinci i organizacije povezani jednom ili vecem broju medjuzavisnosti-finansijski interesi, sporstka interesovanja, konflikt, slicnost, razlicitost, prenos bolesti. Cvorovi su akteri unutar mreze a relacije su veze izmedju cvorova i tako drustvena mreza funkcionise. Istrazivanje je pokazalo da mreze funkcionisu na vise nivoa-od nivoa pojedinca pa do nivoa nacije, resava mnoge probleme, utice na to kako ce se akteri ponasati u mnogim situacijama. Drustvena mreza se prikazuje u vidu dijagrama, gde su linije veze, a cvorovi velike krupne tacke. Ona sluzi kao merilo za individualni drustveni capital. Analiza drustvenih mreza postala je jako bitna u informatickim naukama, sociologiji, geografiji, biologiji, ekonomiji. Pre nekoliko godina, tacnije 2002. Redovni korisnici glabalne mreze ,iznenadjujuce brzo su prihvatili nacin funkcionisanja ovih sajtova i drustvenih mreza uopste. Virtuelni timovi u okviru drustvenih mreza su povezani pojedinci putem racunarske mreze koji zajedno ostvaruju svoje ciljeve a koji se samo par puta mogu naci licem u lice. Postoje mnogi virtuelni timovi u okviru drustvenih mreza koji i dan danas funkcionisu. Postoje mrezni timovi, upravljacki timovi, timovi za izradu proizvoda i radni timovi, servis timovi. Mogu se okupljati i na krace vreme. Tu imamo i virtuelne organizacije. To su geografski razmestene skupine koje saradjuju putem telekomunikacionih i informacionih tehnologija. Primeri virtuelnih organizacija su: Satellite office, Mobile centre, Telecentre. Virtuelne kancelarije: Hot desk, Touchdown office, Hotelling. Virtuelne organizacije omogucavaju angazovanje najboljih strucnjaka bez obzira na geografsku udaljenost, lakse odgovaraju promenama trzista, omogucavaju konkuretnost izmedju razlicitih privrednih jedinica, povecava produktivnost i fleksibilnost, radni dan u ovakvoj organizaciji moze trajati i 24 sata. Novi oblici digitalnih ljudskih zajednica bujaju i u Srbiji. Uposebljena komunikacija u virtuelnom okruzenju neophodna je za razumevanje digitalne kulture. Prema i domaćim i stranim autoritetima, neposrednu budućnost obeležiće eksplozivni i strukturni razvoj društvenih mreža. Kao da mreža svih mreža, približavajući se punoletstvu, prebire po svojim postulatima i ispunjava ih svojim postojanjem. To je ravnomeran, dijalektični proces, u kojem se iz , , blogova i onlajn servisa pomaljaju digitalne zajednice, a granice ovih digitalnih svetova objekata toliko su zamagljene da ih samo uspeh ili neuspeh definiše. Prednosti i mane Svaki registrovani clan dobija svoju stanicu, popularnije nazvano profil. Mogucnosti za podesavanja i ulepsavanja profila se svakim danom povecavaju, kao npr. Verovatno jedan od ljucnih razloga zbog kojeg se masovno koriste My Space i Facebook jeste jednostavnost koriscenja. Sledeci dobru navigaciju sajta lako mozete promeniti izgled pozadine, dodati nove slike, omiljenu muziku... Vi mozete da odlucite ko ce biti na vasoj listi prijatelja. Imate mogucnost pozivanja drugih clanova preko njihovih profila kao i prihvatanje ili odbijanja necijeg poziva da mu budete prijatelj. Veliko interesovanje i motivaciju pobudjuju komentari. Svako registrovani korisnik moze vam komentarisati sliku ili profil. Korisnici drustvenih mreza kao jednu od glavnih prednosti navode upravo mogucnost da stalno budu u kontaktu sa prijateljima, a narocito onima koje dugo nisu videli od osnovne, srednje skole, sa onima cije telefone neznaju, ali zele da znaju sta im se u zivotu desava. Jedan pogled na neciji profil govori vam puno o njegovom zivotu. Problem moze da nastane kada se pretera sa provedenim vremenom na ovim sajtovoma. Jedno zanimljivo istazivanje sa Nortwestern Univerziteta pokazuje da se korisnici interneta odlucuju za razlicite drustvene mreze, u zavisnosti od svoje rase, etnickog porekla i obrazovanja roditelja. Pokazalo se da vecina studenata bele rase komunicira preko Facebook-a, dok azijski i Azijsko Americki studenti uglavom koriste drustvene mreze Xanga i Frendter. Studenti hipsano porekla uglavom koriste My Space. Razvoj društveih mreža u Srbiji Kad govorimo o drustvenim mrezama u Srbiji, one postaju sve popularnije, neke od razvijenijih su Furka www. Tesko je definisati kada su se pojavile ovakve mreze kod nas,posto se neki sajtovi koji postoje duzi niz godina sada deklarisu kao drustvene mreze. Nebojsa Radovic zaduzen za nastanak jedne od najvecih drustvenih mreza u Srbiji, www. Drustvene mreze u Srbiji prilagodjavaju se ogranicenjima koje imaju sami korisnici u pitanju je pre svega spora internet veza, jer veliki broj korisnika koraiste dial-up konekciju. Nebojsa Radovic smatra da konceptualno, domaci sajtovi ne zaostaju mnogo za stranima i da se trude da mladima koriscenje interneta onakvog kakav je u Srbiji ucine zabavnim i uz to omoguce da upoznaju ljude slicnih interesovanja, izraze svoju kreativnost i da imaju svoju on-line galeriju. Top 10 najpopularnijih mreža u Srbiji Najkoriscenije drustvene mreze u Srbiji su sledece: - FACEBOOK - MYSPACE - FLICKR - HI5 - TAGGED - KARIKE - NEOGEN - POZNANICI - FURKA - DODIRNI ME Najpopularnija lokalna drustvena mreza je KARIKE. Ova popularna mreza je deo evropskih drustvenih mreza a vlasnik sajta je kompanija RATE SOLUTIONS iz Estonije. Sledeca najpopularnije drustvena mreza je NEOGEN. Nju poseti preko 69. Ova drustvena mreza koje je u vlasnistvu je rumunske kompanije NEOGEN je naslednik drustvene mreze URBAE. COM koje je bila vrlo popularna u ranijem periodu. COM je treca najkoriscenija mreza u Srbiji sa 53. Vecinski vlasnik ove drustvene mreze je korporacija DAILY MAIL i GENERAL TRUST koje je krajem 2008 kupila udeo od 51% u ovoj mrezi. Facebook je web site socijalnog umrezavanja. Od septembra 2006, svako ko ima preko 13 godina i ima validnu e-mail adresu moze da postane facebook korisnik. Facebook ljudi koriste za komunikaciju sa svojim najblizima, sa svojim drustvom, razmunjuju slike i klipove i mnoge zivotne situacije. Tu je prisutna velika vrednost Facebook-a povezuje milione ljudi sirom sveta. Facebook je osnovao Mark Zuckerberg sa svojim koledz cimerima Saverinom, Hjuzom i Moskovitz. U pocetku su ga koristili samo studenti Harvarda, da bi se kasnije prosirio na Bostonski univerzitet a danas i na ceo svet. Trenutno Facebook ima 400 miliona korisnika sirom sveta. Ime za svoj koncept Zuckerberg je uzeo od casopisa Ekster Akademije koji decenijama objavljuju taj casopis za studente. Facebook je bio zabranjen jedno vreme u nekim zemljama-Sirija, iran, Kina, Vijetnam. Takodje problem Facebook-a je i u narusavanju privatnosti, sajt je bio ukljucen u narusavanje privatnosti oko prodaje drugova i navijaca. Takodje pedofilija i ostale stvari predstavljaju opake boljke Facebook-a, posto u danasnjem svetu ima mnogo ljudi sklonih nasilju i bolestima. Veliki nedostatak Facebook-a je i sto ljudi dosta provode vremena na njemu, pa su tako mnogi zaposleni koji rade u firmama dobile zabranu pristupa ovoj drustvenoj mrezi. Vlada predlaze da Facebook ide na inicijalnu, javnu ponudu u potrazi za dodatnim kapitalom, medjutim vlasnik Zuckerberg kaze da jos par godina za tim nece biti potrebe. Facebook je u januaru privukao milion ljudi da komentarisu americku debatu koja je na njemu postavljena-samo za taj dogadjaj. U aprilu je privukao 132,1 miliona evra mesecnih posetilaca. U 2008 Vrhovni sud Australije je odlucio da su pozivi suda svedocima vazeci po novom zakonu. U 2009 Vrhovni sud je dozvolio jednoj kompaniji da se prikazuju njeni pravni radovi. Na Facebook-u ljudi prave profile. Maximum slika po albumu je nekad bio 60 a sad je 200. Ove silne ponude za kupovinu Facebook-a govore samo o tome kolika je njegova nenormalna popularnost. Mnoge kompanije se reklamiraju na njemu i placaju zbog toga velike sume. Jos jedna od prednosti je sto je besplatan za svoje korisnike. Danas i preko mobilnog se moze ici na Facebook sto je takodje velika prednost ove drustvene mreze-takozvani smart telefoni, prvi u nizu je bio Motorola Baya. Facebook je u ranijem periodu imao problema sa zastojima, pa su se tako mnogi ljudi zalili prilikom ubacivanja slika pogotovu 2008 godine. Ali administratori Facebook-a su resili sve te probleme. Uticaj društvenih mreža na poslovno okruženje Društvene mreže koriste se najčešće za druženje, ali u poslednje vreme nalaze svoju upotrebu i u poslovnom, ali i obrazovnom okruženju. Ako su društvene mreže okruženje koje dobrovoljno i rado bira značajan broj pojedinaca, onda će i biznis i obrazovanje naći način i sredstvo da im se učine dostupnim u tom, uslovno govoreći, novom prostoru. Naime, ako višemilionska grupa najčešće obrazovanijih pojedinaca bira da značajan deo svog slobodnog vremena provede u virtuelnom okruženju svakako će makar dobiti priliku da tokom tog vremena pohađa neki početni kurs stranog jezika ili unapredi svoje znanje iz oblasti menadžmenta. Istovremeno ako je isti broj pojedinca u virtuelnom okruženju, kompanije će im upravo tu nuditi svoje proizvode i preseliće veći deo marketinških kampanja sa ulica i autoputeva na internet. Zahvaljujući internetu, će precizno targetirati grupu i meni će se, na primer, prikazivati samo za proizvode koje bih kupila, ne na primer i slušne aparate ili pelene. Moć ovog naizgled predviđanja plaćena je privatnošću mojih ličnih podataka, ali bar ne slušam o ponudi letovanja koje mogu platiti čekom od penzije. Čak i ako je to sutra, doslovno sutra. Virtuelna okruženja postala su, a čini se, tek će postati poligon za elektronsko učenje koje će omogućiti gotovo besplatno obrazovanje za ljude širom sveta. Tako je, primera radi, postalo moguće da se neki kurs održava na Fejsbuku, dakle potpuno besplatnom veb okruženju trenutno najveće društvene mreže na svetu. Prilika za besplatno dodatno obrazovanje, u eri imperativa celoživotnog učenja, predstavlja priliku koju bi retko ko propustio. Raniji sistemi saradnje poput mejling lista i grupa za diskusiju imali su u svojoj suštini upravo ideju na čijim je temeljima nastao kompletan koncept društvenih softvera, a kasnije i društvenih mreža kakve danas poznajemo. Ideja koja je poslužila kao temelj je zaprava obrnuti pristup internetu u odnosu na onaj koji je bio izvorni i shvatao intenet kao elitnu jedinicu u okviru koje se snalazi svega nekolicina korisnika, dok ostali, bilo da je reč o desetinama ili milionima mogu samo da posmatraju već unete izmene. Razvojem tehnologije i upošljavanjem drugačijih principa, stvoreni su uslovi da internet postane društven, da postane, iznad svega, komunikativan. Promena koja se dogodila najviše je nalik Kopernikanskom obrtu, s tim što je u osnovi tog obrta je, čovek. Fejsbuk u trenutku kada nastaje ovaj tekst ima 400 miliona korisnika, od kojih ga polovina njih posećuje svakodnevno. U igri velikih brojeva je lako ostati zbunjen, pa će se ovde s pravom citirati i statistički podaci o prosečnom korisniku Fejsbuka. On ima 130 prijatelja, što znači da toliko ljudi vidi njegove aktivnosti, ideje koje je spreman da deli, lične podatke i planove. Na Fejsbuku provodi skoro sat vremena dnevno, a tokom mesec dana on 25 puta komentariše razne njemu dostupne sadržaje. Kada se ova statistika uposli u svrhu realizacije ideje onlajn obrazovanja, postaje jasno da će isti taj, prosečan korisnik lako postati član još jedne grupe koja će osim njega okupiti i ostale polaznike jedne, pretpostavljenje, obrazovne grupe na Fejsbuku. Takođe će lako sa svojih više od sto prijatelja deliti informacije o znanjima koje stiče u okviru pretpostavljenog obrazovnog programa. Modeli za edukativnu upotrebu Fejsbuka, kome se, zbog njegove popularnosti, ovde posvećuje posebna pažnja, mogu varirati od klasičnih informativnih, do edukativnih u užem smislu. Obrazovne institucije mogu, a to u poslednje vreme gotovo uobičajeno i rade, da naprave sopstvene fan stranice putem kojih obaveštavaju svoje korisnike, najčešće studente o servisnim i obrazovnim novostima. Tako je, primera radi, 26. Drugi modus upotrebe Fejsbuka u obrazovne svrhe podrazumeva oformljavanje grupe polaznika određenog obrazovnog programa. Kroz tako nastalu Fejsbuk grupu komuniciraju ne samo predavači, jednosmerno, već i sami studenti ili polaznici. Nivo privatnosti i zatvorenosti grupe će zavisiti od cilja predavanja, a najčešći izbor kreatora je da grupa bude zatvorenog tipa. Razlozi za ovakvu praksu su različiti, mada je svaki razumljiv ako se ima u vidu da je broj polaznika nekog edukativnog programa nužno ograničen čak i ako je reč o klasičnom modelu obrazovanja. Model koji se u poslednje vreme najradije praktikuje je angažovanje samih korisnika obrazovnih programa. Reč je o modelu koji podrazumeva da će polaznik kursa ili realizuje neki oblik nastavnog zadatka baš u okviru Fejsbuk platforme. Kroz ovaj model nastaju fan stranice ili profil strane književnika koje, u okviru svojih studijskih obaveza, stvaraju studenti književnosti širom sveta, a kasnije baštini celokupna populacija koja komunicira putem ove društvene mreže. Sličan pilot projekat realizuje se u Petoj beogradskoj gimnaziji gde učenici drugog razreda u okviru predmetnog zadatka iz književnosti otvaraju profile naših književnika iz epohe romantizma. Nikako ne treba zaboraviti da u stvaranju novih oblika digitalnih zajednica socijalne solidarnosti,rekli bi tehnooptimisti punom merom, osim interneta, učestvuju i drugi oblici digitalnih tehnologija mobilna telefonija, televizija, ostale elektronske spravice ili gadžeti... Literatura koriscena za seminarski: Knjiga iz elektronskog poslovanja: Menadzment,tehnologije,aplikacije-Dr Mirjana Vidas-Bubanja i razni clanci sa web-a.